Svirajte Mi Jesen Stize, Dunjo Moja

LETRA

Svirajte Mi Jesen Stize, Dunjo Moja

Toga jutra sam stigao
putnickom klasom;
pa, kuci sa stanice casom,
kroz baste i precice znane.

A, u vojsci sam stekao
druga do groba;
i hronicnu upalu zgloba,
- suvenir na strazarske dane.

Usao sam na prstima,
mati bese vec budna
i brzo se prekrstila;

Rece:
”Proslo je k’o za cas;
bas si stigao dobro,
jer, svatovi su tu do nas,
pa ce ti svirati, a ti ces birati.”

Svadba bese k’o svadba,
i sta da se prica;
parada pijanstva i kica
i poznata cura u belom.

Vec po redu,
pozeleh im zdravlja i srece;
iz ruku mi otela cvece
i sakrila pogled pod velom.

Tad me spazise cigani,
kum je trazio pesmu,
al’ ja sam stig’o,
briga njih!

Sirok osmeh i zlatan zub:
”Znam da nije ti lako,
al’ danas nemoj biti grub;
nego, zapovedi sta cemo svirati!”

Ref:
Svirajte mi:
”Jesen stize, dunjo moja,
jesen rana”,
nek’ zazvone tambure u transu.

Znam da nije pesma ova -
za veselje i svatovac,
al’ ja moram cuti tu romansu.

Svirajte mi:
”Jesen stize, dunjo moja”,
al’ polako, da mi nebi
koja rec promakla.

Sklon’te case i bokale,
razbio bih svet od sale;
da je samo slucajno od stakla,
dunjo moja.

Retko odlazim kuci,
a pisem jos redje;
i slike su bledje i bledje,
pa, lepe potiskuju ruzne.

Al’ nekad porucim pice
i tako to krene,
pa, stignem u svatove njene;
sve prave su ljubavi tuzne.

Nikom ne pricam o tome;
brzo dodje taj talas
i znam da cu da potonem.

Spas mi donose cigani;
oni imaju srce,
za svakog od nas, briga njih!
Oni me pitaju sta da sviraju.

Ref:
Svirajte mi:
”Jesen stize, dunjo moja,
jesen rana”,
nek’ zazvone tambure u transu.

Znam da nije pesma ova -
za veselje i svatovac,
al’ ja moram cuti tu romansu.

Svirajte mi:
”Jesen stize, dunjo moja”,
al’ polako, da mi nebi
koja rec promakla.

Sklon’te case i bokale,
razbio bih svet od sale;
da je samo slucajno od stakla,
dunjo moja.